Ко нас штити? или Докле са понижавањем?


Последњих година смо већ навикли, па чак и огуглали, на нове административне намете нашег ресорног министарства, па све прихватамо без негодовања (барем не јавног).

Тешко, али навикавамо се и на све већа права родитеља и ученика. Наше обавезе се повећају, а права смањују; док за децу и родитеље важи супротно: имају све већа права, а обавезе, ускоро, неће ни имати. Битно је да се статистички подаци о стању образованости (функционалне писмености) нације поправљају.

Недавно се, у мојој школи, десио случај о којем још увек причамо. Почело је веома банално: ученик није дошао један дан (понедељак) у школу. Следећег дана је, на часу, пред својим друговима, рекао да је са мамом био пазарити патике и јакну. Пошто мајка није најавила изостанак, па самим тим учитељица није одобрила дан за шопинг, ученик је добио пет неоправданих часова. Поподне, мајка зове учитељицу на мобилни телефон и каже да су били код лекара, али нема лекарско уверење којим би оправдала изостанак. Учитељица остаје при томе да су то неоправдани часови. Наредног дана, мајка одлази код директора школе како би оправдала часове, али добија негативан одговор. На родитељском састанку, исте седмице, прави сцену – плаче, виче, псује; наводи други (или већ трећи) разлог изостанка. Учитељица остаје упорна у својој одлуци. Мајка одлази у Школску управу да се жали на одлуку учитељице и директора, те наводи да јој се крше грађанска права. Стиже телефонски позив из Школске управе у којем се даје изричит налог директору да се часови оправдају. Нови разлог: породица се ускоро сели у Немачку, па не би било добро да у књижици има неоправдане изостанке. Учитељица оправдава изостанке. Крај приче. Или није?

Мама долази у школу да провери да ли су часови оправдани и ликује пред учитељицом и директором.

Да ли треба ту да завршимо причу?

Advertisements

2 мишљења на “Ко нас штити? или Докле са понижавањем?

  1. Ово би требало приложити у новине как би сви били упознати са понашањем појединих родитеља и њиховом бахатошћу. Када би Просветна инспекција више сарађивала са просветним радницима, а не стално осуђивала њихов рад, увидели би да није све тако једноставно како они замишљају. Свака част колега! Када би се и остали просветни радници удружили и додали своја искуства са родитељима мислим да би се могао написати роман у три тома!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s