Ovaj naslov se sve češće može pročitati u dnevnim novinama. Tako sam i ja, u pauzi osmišljavanja i pisanja polugodišnjih zaključnih opisnih ocena, naišao na najnoviji članak („Kurir“), čiji deo prenosim.
Nasilje nad učenikom u školi „Goce Delčev“ u Jabuci
„IŽIVLJAVANJE: Učiteljica me uhvatila za grkljan i rekla zadaviću te!
Ona ga je pozvala u hodnik, uhvatila za okovratnik i bacila na zid, a onda mu pritisnula grkljan. Tek kad je videla da se guši, pustila ga je, priča Slobodan Stefanovski, otac đaka.
Učiteljica iz škole „Goce Delčev“ u Jabuci kraj Pančeva napala je devetogodišnjeg đaka i davila ga, tvrdi otac tog učenika Slobodan Stefanovski.
– Prošlog petka moj sin se s drugovima grudvao na velikom odmoru. Učiteljica S. P. M.* tad ga je pozvala i uvela u hodnik, zatim ga uhvatila za okovratnik, gurnula i bacila na zid. Udario je glavom o zid, a ona je tad počela da ga davi i pritiska mu grkljan. Tek kad je videla da krklja i guši se, pustila ga je – kaže Slobodan.
On dodaje da je protiv učiteljice podneo krivičnu prijavu. (…)“
To me podsetilo da sam nedavno pročitao sličan članak, pa sam ga potražio.
„SKANDAL U NIŠU: Nastavnik šamara učenike, tuče ih štapom, vređa…
Besan je uleteo u učionicu vičući: „Majmuni, stoke, svinje“, a onda je počeo da nas udara rukom i štapom, kaže Petar.
JELAŠNICA – Neviđeno ponašanje.
S. M.*, nastavnik opštetehničkog obrazovanja u OŠ „Đura Jakšić“ u Jelašnici kod Niša, šamarao je i tukao štapom učenike šestog razreda, tvrdi Slaviša Nikolić, otac jednog od tih dečaka.
Incident se, kaže Nikolić, dogodio 10. oktobra.
– Grupa đaka se pokoškala i kad je saznao za to, Milojković je uleteo u učionicu, lupio šamar jednom dečaku pitajući ga zašto bije devojčicu, a onda je nastavio da udara redom ne pitajući ko je kriv. Tako je i moj sin Petar zaradio šamar – ističe Nikolić.
(…)
Saša Nikolić tvrdi da se nastavno osoblje sveti đacima jer su ispričali šta im je S.M. radio.
– Otkako su deca prijavila zlostavljanje, pljušte jedinice jer su nastavnici kivni na njih što su progovorili o maltretiranju – ističe Nikolić.“
*Napomena: imena i prezimena kolega sam zamenio inicijalima.
Ako pogledamo još neke teme o kojima se pisalo u poslednje vreme…
Muče profesore, skidaju se goli i uništavaju školu: Šokantno ponašanje đaka u Čačku
Osnovci bubaju i dobijaju petice, a iz škole izlaze NEPISMENI
Zabrinjavajuće: U Srbiji visok procenat funkcionalno nepismenih đaka
Prosvetni radnici najavili štrajk 10. decembra
…jasno je da o prosveti nema ni jedne lepe reči u medijima (o maloj maturi da i ne pričam).
Iz navedenog bi se moglo zaključiti da naše škole sve više liče na Divlji Zapad, gde se ne zna da li više tuku učenici nastavnike ili nastavnici decu. Naravno, između dve runde borilačkih veština, niko i ne stigne da se bavi obrazovanjem (i vaspitanjem), pa ne treba da čudi što su nam deca funkcionalno nepismena i slaba na PISA testovima. (Ako neko nije prepoznao, ovo je ironija.)
Ne želim da branim kolege koje su optužene za primenu sile nad učenicima, ali ne želim ni automatski da prihvatim njihovu krivicu i poverujem u svaku reč novinara ili učenika i roditelja. Svako treba da snosi posledice za svoje postupke, ali trebalo bi ispitati šta je dovelo do takvog ponašanja. Ništa se ne dešava bez valjanog razloga i više slojeva zataškanih, tolerisanih dešavanja u prošlosti.
Da se opet vratim na temu koju sam pomenuo u nekom prethodnom članku, kada sam spominjao prava i obaveze nastavnika, s jedne, i učenika i roditelja, s druge strane. Nedavno sam imao priliku da vidim, na primeru jedne koleginice, kako je lako da roditelj okleveta nastavnika, da pošalje prosvetnog inspektora u školu, ponaša se silno i bahato. Dovoljno je da roditelj kaže da će ići „čak do Novog Sada“, pa da zaposlenima u Školskoj upravi i Prosvetnoj inspekciji zadrhte kolena. Stiče se utisak da reč (i delo) nastavnika mnogo manje znače, nego reč roditelja (čak iako, zbog nekih ranijih postupaka, svi u školi i selu-gradu znaju s kakvim roditeljima imaju posla).
Nešto razmišljam, da li bismo i mi mogli poslati neku inspekciju na vrata roditelja kada primetimo da ne vode dovoljno računa o svom detetu. Kada učenici učestalo nemaju domaće zadatke i pribor za rad, kada im roditelji ne spakuju užinu, ili ih pošalju u školu neadekvatno obučene, kada kasne na časove ili ne dođu dva dana u školu zbog slave (jer roditelji nisu mogli da se probude)… Šta preduzeti, osim onog što predviđa Pravilnik o ocenjivanju vladanja, kada imate posla s detetom koje, u prvom razredu, redovno pokazuje drugovima srednji prst, skida gaće, psuje, tuče se, govori vam da ste ludi i histeriše jer puno pišete na tablu; a na sve to roditelj kaže da je kod kuće dobar?! Gledajući opis opisne ocene iz vladanja, takvo dete pokazuje nezadovoljavajuće vladanje, ali dok ne izreknete neku vaspitnu meru (npr. nakon usmene opomene i perioda za popravljanje ponašanja, ukor odeljenjskog starešine) ne možete smanjiti ocenu iz vladanja. Čak i nakon ukora, to dete će imati vrlo dobro vladanje, što je daleko od realnog.
Raspisao sam se, a čeka me pisanje opisnih ocena (što je jedna posebna tema za priču), tako da tu završavam moja razmišljanja na ovu temu.
Što bi Lane Gutović rekao: „Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi.“
teachroland 